Ljubav na prodaju-Sećanje na prošlost

 Nedavno sam na jednom web sajtu gde se prodaje svakakva garderoba, ankvititeti i svašta nešto, zabezeknuta ugledala stare fotografije sa venčanja, koje seprodaju za verovali ili ne 10 rsd, 20rsd a neke i malo skuplje.

Pored ovih divnih fotografijama, prodavale su se i sledeće fotografije sa naslovima:

„Ispred crkve“ sa grupicom  divno sređenih ljudi davnih dana slikanim sigurno posle neke svetkovine.

„Dama -Petrovgrad 1944“-Prelepa devojka svetle kose u loknama a koja se slikala u današnjem Zrenjaninu za vreme II svetskog rata-70 RSD

„Pred parkomu Soko Banji iz 1024“-divno mlado društvo koje sedi na klupici i verujem štogod divani.

 

Pomislite  samo na one potomke koji su te divne uspomene, negde izgubili portrete  svojih roditelja, baka i deka ili prodaju ili su ih bacili ili poklonili nekome.

 

Posebno sam zabezeknuta fotografijama sa venčanja, i njihovom-jeftinom cenom, i pitam se ko ih kupuje, kome trebaju?

Ko ih prodaje?

Pomislite samo na dan kada su ovi ljudi sa fotografija sklopili brak, pogledajte taj glamur od venčanica, svaki komad strpljivo osmišljen i sa ukusom.

Pogledajte ta blaga lica, te divne vitke mladiće i devojke, te prave ljubavi, zaista prave ljubavi, jer nekada je sve bilo ljubav.

Sećam se moja Majka je pričala kada je bila mlada, samo o ljubavi, volela je da kaže:

-Zbog ljubavi se umiralo, pisale pesme, opijalo…

Danas ta ljubav košta sitnih 10 dinara a znate li da za deset dinara u našoj zemlji zaista ali zaista ne možete kupiti ama baš ništa.

Ovoj priči bih htela da pridodam i fotografije ovog divnog belog krevetića u kojima su se davnih dana čuvala i odgajala deca, konkretno u ovom krevetiću je odrasla moja baba i njene dve sestre i brat.

Pogledajte samo koliko lepote ima u izradi ovog divnog smeštaja za bebe-decu ovih istih ljudi u ovim divnim venčanicama i svečanim odelima.

Nadam se samo da ih ta deca nisu izneverila i stavila njihovu fotografiju „ na doboš“ sa čudnim nazivom poput „Kartonka“, „Mladi par 1900“ …

 

 

Dunst Breskve u rumu stari vojvođanski delikates

 Kod nas, breskve nisu samo voće — one su znak da je vreme za dunst.

Sećam se kako je baka birala samo one breskve koje se lako ljušte, mesnate i sočne, sa rumenim obrazima kao da su se stidljivo nasmejale suncu. Na stolu, veliki lavor, nož sa drvenom drškom, i tišina koja se povremeno prekida zvukom radija i zveckanjem staklenih tegli.

Ali ono što je činilo naš dunst posebnim — bio je rum. Ne mnogo, tek toliko da podigne miris, da voću doda dubinu, da tegla ne bude samo slatka, već i pomalo zagonetna. Baka je govorila: „Rum je za dušu dunsta. Bez njega, to je samo skuvano voće.“

Breskve su se smešile iz tegle a  u velikom emajliranom loncu se topio šećer,  rum se dodavao na kraju, kao tajna koju zna samo domaćica. Miris je bio opojan — kao da leto ne želi da ode, već da se zadrži u svakoj tegli, da nas greje kad dođu vetrovi sa Karpata.

Dunst nije bio samo zimnica. Bio je doručak uz domaći hleb, punjenje za štrudlu, dodatak palačinkama, ali najviše — bio je podsetnik. Na vreme kad se živelo sporije, kad se voće biralo rukom, a recepti prenosili šapatom.

Za pripremu je potrebno :

2 kg zrelih, ali čvrstih breskvi

500 g šećera

500 ml vode

150 ml tamnog ruma

Priprema:

Breskve oprati i poređati ih u teglu. Ja sam koristila veliku teglu u koju mi staje 4 kg bresaka tako da sam pravila duplu meru.

Skuvati sirup tako što će te u šerpi zagrejati vodu. Kuvati  dok se šećer ne rastopi.

Skloniti  sirup sa vatre i dodati rum te sve lepo pomešati.

Složene breskve u tegli preliti toplim sirupom s rumom, ostavljajući 1 cm prostora do vrha.

Teglu staviti u veliki lonac sa vodom (voda treba da pokriva ¾ visine tegle) i kuvati kad provri oko 20 minuta .

Teglu sam zatvorila potom celofanom i gumicama, i čuvam je u špajzu.

Ove breskve su savršene za zimske deserte, kao dodatak kolačima, sladoledu, ili čak uz sir i orašaste plodove. Ako želiš da dodaš začine poput karanfilića ili cimeta, slobodno — dobićeš još bogatiji ukus.

 

*Reč dunst u Vojvodini ima posebno mesto, iako se u većem delu Srbije koristi reč kompot. 

Zašto Vojvođani kažu dunst?

Dunst dolazi iz nemačkog jezika — "Dunst" znači para ili isparenje. U kontekstu kuvanja, označava nešto što se kuva na pari ili lagano krčka.

Tokom vekova, pod uticajem austrougarske kulture, mnoge nemačke reči su ušle u svakodnevni govor u Vojvodini — naročito u kuhinji. Tako je dunst postao naziv za voće kuvano u sopstvenom soku, često sa dodatkom šećera, vode i začina.

Da li postoji razlika između kompota i dunsta?

Kompot se obično kuva u više vode, voće pliva u sirupu, i često se služi kao napitak ili lagani desert, dok Dunst, s druge strane, ima manje tečnosti, voće se krčka u sopstvenom soku, često gušće, aromatičnije, i koristi se kao dodatak jelima, kolačima ili kao zimnica.

Reći dunst umesto kompot nije samo jezički izbor — to je znak pripadnosti tradiciji, sećanje na bakinu kuhinju, i deo identiteta ravničarskog domaćinstva.

Kolač od smokava

 Ove godine su smokve prerodile ne samo kod nas nego i u celoj ulici. Doduše zadnjih godina u našim ravničarskim krajevima smokve izuzetno dobro rode pretpostavljam što su leta duža i toplija u odnosu na ona pre nekih petnaestak godina.

Ove godine smo uspeli da napravimo pekmez od smokava i slatko od smokava sa orasima a bogami pravili smo i kolače i naravno jeli do iznemoglosti sveže.

 

Ovaj kolač je definitivno jedan od onih jednostavnih popodnevnih kolača i kolača na brzinu.

Potrebno je:

 

2 jajeta

1 i po šolja ili čaša šećera

pola čaše ulja

2 čaše brašna

Pola kesice praška za pecivo

Kesica vanil šećera

1 čaša jogurta

Smokve

Čaša je mere 2dcl

 

Priprema:

Prvo sam umutila dva jajeta, kulinarskom žicom, a možete i mikserom, zatim dodala šećer i vanil šećer i ponovo umutila pa potom dodala ulje i jogurt a na samom kraju brašna i pola kesice praška za pecivo.

Sve sam lepo sjedinila i izlila u pleh koji sam obložila pek papirom. Od gore sam stavila po pola isečene smokve i pekla oko 40 minuta na 180C.

 

Uštipci od tikvica iz rerne

Uštipke obožavam, i do ne davno tačnije do pre desetak godina , valjda tako naučena isključivo smo ih pekli na masti, leti-u letnjoj kujni.

Najčešće od tikvica i karfiola.

Ovaj recept ima tradicionalnu osnovu jaja+brašno+povrće ali obogaćeno sa malo sira što je inovacija za mene jer mi nikada nismo sir dodavali u uštipke od povrća.

Koristila sam Cukini veoma mladu zelenu tikvicu i iz rendala sam je sa korom, tako da pored toga što su uštipci bili odličnog ukusa izgledali su veoma primamljivo.

Potrebno je:

Mlada tikvica

100g feta sira

2 jajeta

1 kašika griza

6 kašika brašna

Pola kesice praška za pecivo

So nisam stavljala obzirom da je feta sir veoma slan.

 

Priprema

Narendala sam za početak tikvicu i ostavila par minuta tako narendanu a potom je iscedila od viška vode. U posebnu činiju sam umutila dva jajeta i dodala jogurt pa zatim griz i brašno te prašak za pecivo i sve lepo izmešala. Na samom kraju sam dodala tikvice i feta sir.

Smesa bi trebala naravno da bude gusta jer je vadite kašikom na  pleh obložen papirom za pečenje.

Obzirom da su tikvice da tako kažemo povrće koje ima veći sadržaj vode, ako u kojem slučaju ih ne iscedite baš najbolje obavezno dodajte još brašna.

Pekla sam ih na 190C oko 30 minuta.

 

Slatko od dinja i narandže

Svi smo čuli za opšte poznato slatko od lubenica koje je jedno vreme potpuno bilo zaboravljeno pretpostavljam zbog dosta posla oko pripreme, jer za razliku od slatkog od drugog voća, ovde ima posla oko pripreme kore od lubenica i ako baš hoćete da to slatko bude „čemu“ morate da koricu podjednako i lepo isečete.

Moja baba je pored slatkog od lubenica  podjednako pravila i slatko od dinje.

U ovo slatko od dinje se obavezno dodavao liker Kruškovac koji je takođe žute boje i imao je veoma lepu aromu.

Ja sam ovog puta dodala narandžu, nije da nisam mogla da dodam Kruškovac ali uvek mi se više sviđala ova freš-blaža varijanta.

 

Za slatko sam koristila dinju Cerovaču.

 

Potrebno je:

Dinja oko 2kg

1,5 kg šećera

1 veća narandža

 

Priprema:

Dinju očistiti od semenki i odstraniti koru pažljivo kako bi  vam ostalo dosta mesnog dela. Taj deo isecite na kocke ali ne previše male jer su dinje pune vode pa može da se desi da ukoliko su kocke male prosto se sve pretvori u kašu.

Dinje sam stavila u šerpu i pomešala sa šećerom te poklopila poklopcem i ostavila na nekih sat vremena.

Narandžu je takođe potrebno dooooobro oprati.

Slatko od dinje sam kuvala prvo na laganoj vatri, trebaće vam nešto više vremena obzirom da dinja ispusti i jednu određenu količinu vode pa da se ona ukuva i izvetri. Naravno postupak je isti kao kod  kuvanja slatka od drugog voća, s tim što na polovini kuvanja sam dodala seckanu narandžu i to što sam je prvo isekla na kolutove pa te kolutove na četiri dela.

Slatko će biti gotovo kada postane smesa caklena a možete i testirati tako što će te malo slatkog izvaditi na tanjirić i sačekati da se prohladi, ukoliko se razliva znači da se nije zgusnulo, a ako se napravio sirup odmah prekinite kuvanje da ga slučajno ne prekuvate i da vam se ne –ušećeri i stvrdne.

Od 2 kg dinje imate 45 manjih teglica slatkog.

 

 

Slana pita od podlivanog sira i šunke

Podlivani mladi  kravlji sir koji godinama kupujem na tezgi u delu sa sirevima na Futoškoj pijaci je jedan od najlepših sireva koji postoji na svetu, i koji kako ga prodaje lično žena koja ga i pravi/proizvodi  uvek povoljan a barem znate i da je zaista dobar i domaći.

 

Ova pita je i sa domaćom šunkom tako da je u celini prava domaća pita pa možete pojesti parče više.

Što se tiče testa koristila sam lisnato testo, tako da priprema pite pored toga što je ukusna je i izuzetno i brza.

 

Potrebno je:

500g lisnatog testa-dve table zamrznutog testa

500g podlivanog sira

 2 jajeta

200g isečene domaće šunke

Susam za posipanje.

 

Priprema i više nego jednostavna. Razviti  testa  da imate i za donju koru i za poklapanje i da vam naravno budu jednake veličine.

Potom umutite dva jajeta a podlivani sir malo izgnječite viljuškom i dodajte jajima. Ja ga nisam solila obzirom da sam dodala šunku i da ne volim jako slana jela.

Pomešajte sve da se sjedini i prebacite fil preko prve lisnate kore, a zatim preklopiti od gore drugom lisnatom korom. Gornju koru možete zaseći na parčad  kako bi se nakon pečenja mogla lakše seći i po želji pospite lanom ili suncokretom ili susamom.

 

 

Pekmez od smokava I borovnica

Svake godine kuvamo pekmeze neizostavno i to pre svega od kajsija I šljiva, negde u septembru od šipka a od drugog voća ako pretekne.

Doduše moja baka nikada nije kombinovala voće tipa da skuva pomešani pekmez od naprimer šljiva I bresaka, I uvek je kuvala te klot varijante, koje su klasik.

 

Ja sam takođe “manijak kuvanja pekmeza” ali sam otišla I korak dalje I napravila neke svoje kombinacije voća, naravno mora se voditi računa da se voće sa voćem ili dodatkom dopunjava.

 

Obzirom da su smokve slatke  a borovnice kiselkaste ovo je naša omiljena dobitna kombinacija ukusa, plus što pekmez ima čarobnu boju.

 

Potrebno je:

1 kg smokava

500g borovnica

Stavila sam oko 200g šećera

 

Smokve operate I isecite na manje delove, ja skinem  I taj neki Gornji kupasti deo oko peteljke. Borovnice sam samo oprala.

U veliku šerpu u kojoj I inače kuvam pekmez stavila sam smokve, kako sun eke bile baš baš prezrele a neke malo suvlje dodala sam 1 dcl vode, mada vi to ne morate da radite ako su vam smokve przrele I previse.

Dodala sam I borovnice I šečer a potom započela kuvanje na laganoj vatri a potom kada je voće provrilo malo na jačoj. Obzirom da voća nema previse pekmez će se brzo skuvati a znaćete da je gotov kada prilikom mešanja voća možete da vidite dno šerpe, ili jednostavno izvadite malo pekmeza na tanjirić I probajte.

 

Od ovih sastojaka sam imala dve veće tegle pekmeza.